Dan nakon Dana zahvalnosti u SAD je dan koji svi znamo kao nezvanični početak prazničnog šopinga. Prodavci i kupci podjednako se pripremaju tokom cele godine za velike popuste i manični — ponekad i opasan — lov na cene po kojima je ovaj dan poznat. Ali, kako je Crni petak (Black Friday) dobio ime? I kako je jedan dan ludila za kupovinom dobio tako zlokobni naziv?

Crni dan

Epitet „crni“ se koristio kroz istoriju kako bi opisao dane kada su se desili katastrofalni događaji. U SAD, dva Crna petka su bila posebno značajna zbog velike finansijske štete koju je zemlja pretrpela.1869. godine, neuspeli pokušaj manipulacije tržištom zlata, preko noći je doneo pogubne posledice po ekonomiju. Međutim, možda najistaknutiji Crni petak u finansijskoj istoriji bio je krah berze 29. oktobra 1929. Ova tragedija je označila početak decenijske američke finansijske krize, koja je imala ozbiljne nacionalne i globalne posledice.


Bolje crna nego crvena

Crna boja u ovim slučajevima je svakako bila u skladu sa raspoloženjem nakon ovih događaja. Međutim, crna boja takođe ima pozitivne konotacije u maloprodajnoj terminologiji. Biti „u minusu“ je način da se kaže da vaše poslovanje nosi velike dugove ili negativan tok prihoda – što je označeno u ranim danima računovodstva kada su gubici evidentirani korišćenjem crvenog mastila. Crno mastilo je, dakle, korišćeno za dobre vesti. Više crnog mastila u knjigama značilo je profitabilnije transakcije. Ako ste bili „u plusu“, vaš posao je cvetao. Ovaj ekonomski žargon podržava popularnu teoriju o tome kako je dan nakon Dana zahvalnosti postao poznat kao „Crni petak“ za koji svi danas znamo. Često je to bio prvi dan kada su maloprodaje počele da pokazuju profit nakon poslovanja sa ukupnim gubitkom u periodu od januara do sredine novembra.


Varijacije u simbolici

Ali iako su teorije o terminu „Crni petak“, kao dan posle Dana zahvalnosti, potvrđene još 1951. godine, njegovo prvobitno značenje bilo je drugačije od onog koje koristimo danas. U nekim gradovima na istoku SAD, Crni petak je bio poznat kao dan za koji su radnici u fabrikama tražili bolovanje, nadajući se četvorodnevnom vikendu nakon Dana zahvalnosti. To je rezultiralo izraženim manjkom radne snage i izgubljenom dobiti. Zaista crn dan za menadžment. U Filadelfiji početkom 50-ih, dva dana nakon Dana zahvalnosti su među lokalnim stanovnicima cinično postali poznati kao Crni petak i Crna subota. Ne samo da su ova dva dana donela ogromne gužve i gužve u saobraćaju koje su pratile početak sezone praznične kupovine, već su se poklopile i sa nekim od glavnih godišnjih gradskih i sportskih događaja, čineći ceo vikend noćnom morom.


Rast Crnog petka i rađanje Sajber ponedeljka

Prodavci su, međutim, počeli da se bune zbog negativnih konotacija koje je taj termin doneo u prazničnu kupovinu i početkom 1980-ih počeli su da promovišu njegovu pozitivniju sranu. Dok je koncept Crnog petka počeo da se primećuje tek kroz narednih nekoliko decenija, početkom 2000-ih, zvanično je postao najprometniji dan u godini (ova titula je ranije pripadala suboti pred katolčki Božić). Od tada, Crni petak je postao višednevni događaj, koji obuhvata ceo vikend posle Dana zahvalnosti i završava sa „Sajber ponedeljkom“, verzijom crnog petka za onlajn prodavce gde je veoma oštra konkurencija. Prema statističkim podacima Nacionalne maloprodajne federacije, čak 72,8% kupaca koji su šoping obavili u radnjama tokom Crnog petka, su nastavili sa onlajn kupovinom tokom Sajber ponedeljka.

Odstupanje kao nova crna

Popularnost Crnog petka se nije odrazila samo na kupovinu. Neke organizacije sada koriste ozloglašenost ovog događaja kako bi istakle druge načine trošenja vremena i novca kupaca. #GivingTuesday podstiče kupce da se fokusiraju na praznike i dobrotvorne pokrete umesto prekomerne kupovine. Takođe postoje i trgovci koji ne žele da budu ovog šoping-ludila. Jedan od primera vrednih pažnje je prodavnica sportske opreme, REI, koa je, kao deo #OptOutside kampanje odlučila da potpuno odstupi od Crnog petka. Zaposleni u prodavnicama imaju slobodan dan, a kupci se ohrabruju da umesto toga odvoje vreme za uživanje u prirodi. Globalni Buy Nothing Day (Dan bez kupovine), koji je stekao popularnost u Severnoj Americi i delovima Evrope, takođe poziva na proteste protiv potrošača i održava se na (ili ponekad i dan posle) samog Crnog petka.